harmònījskī

prid. G harmònījskōg(a); ž. harmònījskā, s. harmònījskō glazb. koji se odnosi na harmoniju [harmonijska ljestvica]

harmònika

im. ž. G harmònikē, DL harmònici; mn. N harmònike, G harmònīkā glazb. glazbalo s tipkama i mijehom, drži se na prsima  usna ~ glazb. malo glazbalo koje se poteže duž usana, a zvuk se proizvodi puhanjem ili usisavanjem zraka

harmonìkāš

im. m. G harmonikáša, V hȁrmonikāšu; mn. N harmonikáši, G harmonikášā glazbenik koji svira harmoniku

harmonikàšica

im. ž. G harmonikàšicē; mn. N harmonikàšice, G harmonikàšīcā glazbenica koji svira harmoniku

harmonikàšičin

prid. G harmonikàšičina; ž. harmonikàšičina, s. harmonikàšičino koji pripada harmonikašici

harmonìkāškī

prid. G harmonìkāškōg(a); ž. harmonìkāškā, s. harmonìkāškō koji se odnosi na harmonikaše [~ orkestar]

hàšiš

im. m. G hàšiša farm. droga koja se dobiva od smole indijske konoplje

hàvārija

im. ž. G hàvārijē; mn. N hàvārije, G hàvārījā 1. veća šteta, nezgoda ili kvar 2. pom. nezgoda zbog koje brod ne može ploviti

hàzārskī

prid. G hàzārskōg(a); ž. hàzārskā, s. hàzārskō 1. koji se odnosi na Hazare 2. u im. funkciji jd. m. jez. izumrli jezik kojim su govorili i pisali Hazari

usk. oponaša smijeh [He, ~, baš je to smiješno!]; sin. ha, ho

hèbrējskī

prid. G hèbrējskōg(a); ž. hèbrējskā, s. hèbrējskō 1. koji se odnosi na Hebreje (Izraelce) 2. jez.u im. funkciji jd. m. a. jezik Staroga zavjeta i židovskoga bogoslužja b. službeni jezik u Izraelu i narodni jezik Židova; sin. ivrit

hedònist

im. m. G hedònista, V hedònistu; mn. N hedònisti, G hedònīstā 1. sljedbenik hedonizma 2. osoba koja uživa u životnim radostima

hedònistica

im. ž. G hedònisticē; mn. N hedònistice, G hedònistīcā 1. sljedbenica hedonizma 2. žena koja uživa u životnim radostima

hedònističin

prid. G hedònističina; ž. hedònističina, s. hedònističino koji pripada hedonistici

hedonìstičkī

prid. G hedonìstičkōg(a); ž. hedonìstičkā, s. hedonìstičkō koji se odnosi na hedoniste i hedonizam

hedonìzam

im. m. G hedonìzma 1. filozofsko-etički pravac koji poistovjećuje dobro s užitkom i smatra da je svrha života u čulnim zadovoljstvima 2. pren. uživanje u životnim radostima

hegemònija

im. ž. G hegemònijē pol. premoć jedne nacije, države, klase, političke skupine nad drugima

hegemònist

im. m. G hegemònista, V hegemònistu; mn. N hegemònisti, G hegemònīstā pristaša hegemonije

hegemònistica

im. ž. G hegemònisticē; mn. N hegemònistice, G hegemònistīcā žena pristaša hegemonije

hegemònističin

prid. G hegemònističina; ž. hegemònističina, s. hegemònističino koji pripada hegemonistici

hegemònističkī

prid. G hegemònističkōg(a); ž. hegemònističkā, s. hegemònističkō koji se odnosi na hegemoniste i hegemoniju

hȇj

usk. 1. služi za dozivanje [Hej, dođi k nama!]; sin. aj, e, ej, o, oj 2. služi za privlačenje sugovoriteljeve pozornosti [Hej, uopće me ne slušaš!]; sin. e, ej, halo razg.

heksadècimalnī

prid. G heksadècimalnōg(a); ž. heksadècimalnā, s. heksadècimalnō inform., mat. koji se odnosi na osnovni sustav digitalnih računala, brojevni sustav kojemu je baza 16; sin. šesnaestični

heksàmetar

im. m. G heksàmetra, I heksàmetrom; mn. N heksàmetri, G heksàmetārā knjiž. stih sastavljen od šest stopa u kojemu su spjevani starogrčki i latinski epovi

hȅktār

im. m. G hȅktāra, I hȅktārom/hȅktārem; mn. N hȅktāri, G hȅktārā iznimno dopuštena mjerna jedinica za površinu zemljišta, deset tisuća kvadratnih metara ili sto ara (ha)

hȅktolitar

im. m. G hȅktolitra, I hȅktolitrom; mn. N hȅktolitri, G hȅktolitārā iznimno dopuštena mjerna jedinica za obujam tekućina, sto litara (hl)

hektopàskāl

im. m. G hektopaskála; mn. N hektopaskáli, G hektopaskálā fiz. mjerna jedinica za tlak, sto paskala (hPa)

helenizácija

im. ž. G helenizácijē širenje ili primanje grčkoga jezika i kulture

helenìzam

im. m. G helenìzma pov. razdoblje od 4. do 1. st. pr. Kr., obilježuje ga širenje grčke kulture

hȇlij

im. m. G hȇlija kem. kemijski element (He), bezbojan plemeniti plin bez okusa i mirisa, najlakši od plinova, u većim ga količinama ima na Suncu i na nekim zvijezdama, upotrebljava se za punjenje zračnih balona

hȇlijev

prid. G hȇlijeva; ž. hȇlijeva, s. hȇlijevo kem. koji pripada heliju [~ izotop]

helikòpter

im. m. G helikòptera, I helikòpterom; mn. N helikòpteri, G helikòptērā letjelica bez krila s propelerom koji joj omogućuje da se uzdiže uspravno u zrak, leti na mjestu i u željenome smjeru

heliocèntričnī

prid. G heliocèntričnōg(a); ž. heliocèntričnā, s. heliocèntričnō astr. kojemu je središte Sunce [~ sustav]

hèlōt

im. m. G helóta, V hȅlōtu; mn. N helóti, G helótā pov. spartanski rob koji nije bio vlasništvo pojedinaca nego države

hȇljda

im. ž. G hȇljdē bot. 1. jednogodišnja zeljasta biljka škrobnih sjemenaka 2. jestive sjemenke istoimene biljke

hemàtīt

im. m. G hematíta geol. mineral, najproširenija ruda željeza koja stijenama daje crvenu boju

hematòlog

im. m. G hematòloga, V hematòlože; mn. N hematòlozi, G hematòlōgā liječnik koji se bavi hematologijom

hematològija

im. ž. G hematològijē med. grana medicine koja se bavi proučavanjem krvi i bolestima krvnih stanica

hematòloginja

im. ž. G hematòloginjē; mn. N hematòloginje, G hematòlogīnjā liječnica koja se bavi hematologijom

hematòloškī

prid. G hematòloškōg(a); ž. hematòloškā, s. hematòloškō koji se odnosi na hematologe i hematologiju [~ pregled]

hemisféra

im. ž. G hemisférē; mn. N hemisfére, G hemisférā 1. astr. polovica zemaljske ili nebeske kugle 2. anat. jedan od dvaju dijelova mozga, jedna od dviju strana mozga [desna moždana ~; lijeva moždana ~]; sin. polutka

hemodijalíza

im. ž. G hemodijalízē med. postupak čišćenja krvi posebnim uređajima izvan organizma i vraćanja pročišćene krvi u organizam koji se primjenjuje kod bolesnika s oslabljenom bubrežnom funkcijom

hemofìličār

im. m. G hemofìličāra, V hemofìličāru/hemofìličāre; mn. N hemofìličāri, G hemofìličārā osoba koja boluje od hemofilije

hemofìličārev

prid. G hemofìličāreva; ž. hemofìličāreva, s. hemofìličārevo koji pripada hemofiličaru; sin. hemofiličarov

hemofìličārka

im. ž. G hemofìličārkē, DL hemofìličārki; mn. N hemofìličārke, G hemofìličārkā/hemofìličārkī žena koja boluje od hemofilije

hemofìličārov

prid. G hemofìličārova; ž. hemofìličārova, s. hemofìličārovo usp. hemofiličarev

hemofìlija

im. ž. G hemofìlijē med. nasljedna bolest koju prenose žene, a obolijevaju muškarci, koja se očituje u nemogućnosti zgrušavanja krvi

hemoglòbīn

im. m. G hemoglobína biol., med. bjelančevina u crvenim krvnim stanicama koja veže i prenosi kisik, a krvi daje crvenu boju

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
Školska knjiga